Уколико сте учили неки страни језик, сигурно вам се десило да се, у тренутку када не можете одмах да се сетите неке речи на том језику, ,,пребаците” на матерњи, или обратно, да на трен ,,заборавите” свој матерњи и послужите се страним језиком. То се зове замена кода (енг. code-switching), а подразумева замену језика или дијалекта током конверзације.
Замена кода се дешава код свих који говоре више од једног дијалекта или језика, те се може рећи да је тешко наћи неког ко се не служи овом стратегијом. Нарочито је честа појава код билингвалне деце, која практично од рођења усвајају више од једног језика, те стратешки и с лакоћом прелазе из једног у други језик током разговора. Интересантно је да се до данас понегде у науци и настави језика задржало мишљење да је замена кода негативна појава и да подразумева слабо владање једним или обама језицима који се смењују. С друге стране, новија истраживања показују предност ове комуникативне стратегије у настави страног или завичајног језика, нарочито у погледу ослобађања од језичке анксиозности.
Јавља се на различитим граматичким нивоима: фонолошком (car-o,комбинација енглеске основе и шпанског наставка за облик мушког рода), морфолошком (read-ујем, комбинација енглеске основе и српског суфикса у презенту првог лица једнине), лексичком (Требају ми моји keys, где је читава последња реч на енглеском уместо на српском).
И на крају, зашто ,,скачемо” из једног језика у други? Осим када заборавимо како се нешто каже на једном језику, врло често то чинимо јер се тако осећамо сигурније и слободније да искажемо неку мисао. Неретко и сам конверзациони контекст од нас захтева да променимо језик, те тако обично са најблискијим људима причамо на матерњем дијалекту, а стандард употребљавамо у званичнијим ситуацијама. Поред тога, замена кода се може применити да би се неко намерно изопштио из конверзације, па језик тад може бити попут тајног кода споразумевања.
Стога је увек корисно знати бар један страни језик, а још корисније и више, па макар да бисте без проблема разумели наслов овог текста!
пише: мср Ана Крстић
Институт за српски језик САНУ
Извор: Језикофил
